Makedonska ekonimoja beleži rast novčane mase

Trend povečanja novčane mase u ekonomiju i dalje nastaje kaže se u najnovijim podatcima NBRM, koje kažu da novčana masa (u kojoj je uračunato Gotov novac u opticaju i depozite u depozitne institucije) u maju ove godine iznosi 238.026.000.000 denara što pretstavlja porast od 1,5% u odnos na aprilu 2011 (219.446.000.000).

Upoređeno sa mesec maj 2010, novčana masa u maju 2011 beleži rast od 7,8%

Naime u maju ove godine novčana masa (M1) u makedonskoj ekonomiju iznosi 58.180.000.000 denara ili 9% (5.238.000.000) više u odnosu na isti mesec prošle godine, kada je novčana masa iznosila 52.942.000.000 denara.

Rast je registrovan u kod depozita u depozitnim institucijama i to za 1,41% na 220.745.000.000 denara u odnosu na aprilu 2011 godine, dok je u u odnosu na maj 2010 rast depozita 7,6%.

Kod kratkoročnih kredita povečanje iznosi 1,4% ili 2.051.000.000 denara više u odnosu na aprilu 2011 i gotovo 3% više u odnosu na maj 2010 godine. Kratkoročni depoziti u denarskoj valuti iznose 51.460.000.000 denara (povečanje za 1,31% u odnosu na prethodni mesec), dok je ukupni obim kratkoročnih depozita u stranim valutama u porastu od 3.1% (2.929.000.000 denara) na 94.303.000.000 denara.

Ukupni obim dugoročnih depozita iznosi 34.083.000.000 denara uli 25,53% više u odnosu na maj 2010 godine, kada je ukupni iznos dugoročnih depozita iznosio 25.040.000.000 denara.

U praksu svetskih ekonomija u vreme ekonomske krize delovalo se sinhronizovano i sa monetarno i sa fiskalnom politikom, u pravcu povečanje novca u opticaju, što nije bilo slučaj u našoj ekonomiju.

Povečanje količine novaca u opticaju treba omogučiti namalenje kamatnih stopa, pozitivno uticati na obimu inveticija, povečanje stope upošljenosti , rast agregatne potražnje , a sve to da uzrokuje povečanje GDPa. Ali nažalost primena ovakvh politika može dati pozitivne efekte samo na kratkom roku.

Namalenje novčane mase u opticaju bi se uzrokovalo sa povečanje stope obaveznih rezerva, što znači da komercijalne banke če držati dobar dio depozita kao rezervu u centralnoj banci. Samim tim se snižava njihov kreditni potencijal, monetarni multiplikator i kreacija novaca sa strane komercijalnih banki, a samim tim se snižava i novčana masa u opticaju, postavljajući obruč oko ekonomije.

Posledni podatci Državnog zavoda za statistiku govore da Indeks potrošačkih cena u pročla pet meseca se povečao za 2,8% i da se nalaz u relativno stabilnom nivou, no i dalje se osečca blago povečanje opštog nivoa cena, uglavnom zbog rast cena hrane i energije na svetskim berzama.